Koliko poslodavca košta neto zarada od 100.000 dinara?

Zašto postoje tri različita iznosa

ukupan trošak = bruto + 15,15 % doprinosa na teret poslodavca · neto = bruto − doprinosi iz zarade − porez

Ista zarada opisuje se sa tri broja. Bruto zarada je iznos iz ugovora o radu i osnova celog obračuna. Neto je ono što zaposlenom stigne na tekući račun. Ukupan trošak poslodavca je bruto uvećan za doprinose koji se plaćaju iznad zarade, i to je iznos koji poslodavac zaista izdvaja svakog meseca.

Doprinosi se plaćaju dvostruko: 19,90 % iz same zarade (na teret zaposlenog) i 15,15 % povrh nje (na teret poslodavca). Porez na zarade od 10 % plaća se samo jednom, iz bruto iznosa. Zbog toga se poslodavac i kandidat lako mimoiđu u pregovorima — jedan misli na 158.644, drugi na 100.000 dinara.

Od neto ka bruto: kako se dolazi do 137.771,61

bruto 137.771,61 − doprinosi 19,90 % (27.416,55) − porez 10.355,06 = neto 100.000,00

Obračun se po propisima uvek vodi od bruto iznosa, pa se do njega dolazi obrnutim računom. Da bi zaposleni dobio tačno 100.000 dinara, ugovorena bruto zarada mora biti 137.771,61 RSD.

Iz te bruto zarade prvo se izdvajaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po ukupnoj stopi od 19,90 % — 14 % za PIO, 5,15 % za zdravstveno i 0,75 % za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Na bruto od 137.771,61 to je 27.416,55 dinara.

Zatim se računa porez. Poreska osnovica je bruto umanjen za neoporezivi iznos od 34.221 dinara: 137.771,61 − 34.221 = 103.550,61. Porez po stopi od 10 % iznosi 10.355,06 dinara. Ono što ostane — tačno 100.000,00 — je neto zarada.

Doprinosi na teret poslodavca: još 15,15 %

PIO 10 % = 13.777,16 + zdravstveno 5,15 % = 7.095,24 → ukupno 20.872,40 RSD

Bruto zarada nije kraj računa. Poslodavac na istu osnovicu plaća još dva doprinosa iz sopstvenih sredstava: 10 % za PIO i 5,15 % za zdravstveno osiguranje, ukupno 15,15 %. Na bruto od 137.771,61 dinara to je dodatnih 20.872,40.

Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca ukinut je 2019. godine, a stopa poslodavčevog PIO doprinosa smanjena je sa 11 % na 10 % od 2023. Tabele koje i dalje prikazuju starije stope daju previsok trošak — proverite datum izvora pre nego što ih upotrebite.

Ukupan mesečni trošak radnog mesta je zato 137.771,61 + 20.872,40 = 158.644,01 dinar.

Koliko od toga ide državi

Sabrano: doprinosi iz zarade 27.416,55 + porez 10.355,06 + doprinosi poslodavca 20.872,40 = 58.644,01 dinar javnih davanja mesečno. To je 36,97 % ukupnog troška radnog mesta; zaposlenom ostaje preostalih 63,03 %.

Odnos je lakše zapamtiti u drugom obliku: na svakih 100 dinara neto zarade poslodavac izdvoji oko 158,6 dinara. Taj množilac nije isti za svaku zaradu — neoporezivi iznos od 34.221 dinar jednak je za sve, pa kod nižih zarada nosi veći udeo: na neto od 60.000 dinara trošak je oko 154,9 dinara na svakih 100 neta, a na 300.000 već oko 162,4.

Zato povećanje neto zarade od 10.000 dinara poslodavca ne košta 10.000, nego 16.426,53 dinara mesečno: na svaki dodatni dinar neta doprinosi i porez idu punom stopom, bez ublažavanja neoporezivim iznosom.

Isti iznos, druga polazna tačka

Ako se u oglasu ili ugovoru pomene „100.000 dinara“, uvek treba proveriti da li je reč o bruto ili neto iznosu — razlika je ogromna. Bruto zarada od 100.000 dinara daje neto od 73.522,10, a poslodavca košta 115.150,00 dinara.

Kalkulator zarade računa u oba smera, pa je dovoljno uneti iznos i izabrati da li je bruto ili neto.

Neoporezivi iznos i granice osnovice za 2026.

Neoporezivi iznos zarade za 2026. godinu je 34.221 dinar mesečno. Podignut je sa ranijih 28.423 dinara, pa kalkulatori i tabele koji nisu ažurirani daju veći porez nego što se stvarno plaća — to je najčešća greška u obračunima koje ćete naći na internetu.

Doprinosi se ne računaju uvek na pun iznos zarade: osnovica je ograničena najnižom (51.297 RSD) i najvišom mesečnom osnovicom (732.820 RSD). Obe zarade iz ovog teksta su unutar tog raspona, pa se doprinosi računaju na stvarni bruto. Kod vrlo visokih zarada doprinosi staju na najvišoj osnovici — porez, međutim, nema gornju granicu i plaća se na ceo iznos preko neoporezivog dela.

Ove tri veličine menjaju se svakog januara, pa uz svaki obračun proverite za koju godinu važi.

Šta ovaj obračun ne obuhvata

Račun pokriva standardnu mesečnu zaradu za puno radno vreme. Ne obuhvata poreske olakšice i oslobođenja za novozaposlene, beneficirani radni staž, nepuno radno vreme, godišnji porez na dohodak građana ni naknade koje se isplaćuju pored zarade (topli obrok i regres su u Srbiji deo zarade, dok su, na primer, troškovi prevoza i dnevnice posebno uređeni).

Svi iznosi su informativni i računati po propisima važećim za 2026. godinu. Tačan obračun utvrđuje isplatilac zarade, odnosno Poreska uprava Republike Srbije.